srijeda, 20.08.2008.
Nasmijava me i to mi godi...
Evo me opet!!!
Nisam baš čest gost na svome blogu, obiđem s vremena na vrijeme s namjerom da nešto zanimljivo napišem, dovoljno zanimljivo da vam oči ostanu priljepljene na ovom postu do zadnjeg slova...Koliko god bi to bilo laskavo za moj krhki ego, ipak je ovo moj ispušni ventil i nešto što je moje,što ću moć s nostalgijom ili ne čitat za ohoho vremena...
Pa od zadnjeg posta nije se mnogo promijenilo, još uvijek lažem ko konj, pušim, pijem, kilaža opet pada zbog cigara, al ljeto je bilo pa je i to imalo svog utjecaja... Novo je da imam dečka, i to nekog za koga bih zadnjeg očekivala da će mi bit dečko, za takvima se čak niti ne okrečem ... Nekog šminkerčića, mlada nada stolnog tenisa, nogometaša i šta sve ne, visok, crn, mršav, guste obrve, munjen osmijeh, ravni zubi, čudan hod ali najbolje od svega 100%-tna flegma, realizam i izuzetna duhovitost... Uz tog dečka se smijem ko nikad u životu, doma se vračam s čeljusnim bolovima... Nasmijava me i to mi je lijepo, jer volim se,vjerovali ili ne, smijati. Taj će svaku situaciju pretvorit u jedan veliki vic, njemu je život opčenito jedna velika zajebancija, i uz njega sam se naučila smijat životu i svim njegovim neugodnim dodatcima... Drugim riječima: Prcam život haha
Ne znam jel to na mom planetu zatreskanost al neš ugodno je...Govori mi da sam lijepa, slatka, pametna, smiješna, sarkastična (na dobar način), kaže da imam neki čudan smisao za humor koji ga tjera na razmišljanje zatim na smijeh (vjerojatno kad shvati) uglavnom laskav je, al ne na otrcani način, nego na jedan drugi koji ne mogu baš objasnit riječima, onak rekla bih facerski, frajerski način ako čete me shvatit! Možda se ja sebi sviđam više kad sam s njim nego on sam,jer nisam navikla da se tipovi tolko trude oko mene, obično padnem več na bok ako je tip zgodan (to je sad zvučalo malo droljasto i površno, al realno, ako me fizički privlači njegova sam ako me želi :))A zašto bih se pretvarala nekom nevinom princezicom koja ima neka ograničenja i pravila tipa ono ne ljubim se na prvom spoju itd, imam ja naravno neke svoje granice, ali nikakva pravila...Istina je da sam nestrpljiva niti mi se da prolazit kroz sva ta laskanja pa ovo pa ono kako bi došli do onog što oboje želimo... Al ovo je nekako drugačije, ovog dečka nije briga, nekad pomislim kao da mu se uopče ne sviđam, a nekad ga uhvatim kako me gleda sa nekim prodornim smješkom, u oba slučaja njegova spika je duhovita, opuštena, laskajuča bez forsanja i bilo kakvog pritiska....Ma zakon:)
A zašto neću stavit neki dizajn? Jer mi se ne da, niti me zanima, pokušavam vas osvojit karizmom :) A ko to ne upije, sumnjam da će me dizajn spasit...
Pusa svima!!!
- 00:30 -
nedjelja, 09.03.2008.
Pregažena...
Frendica je slavila ročkas...Puna je love pa je organizirala tulum u svojoj sali za tulume(sala za tulume - fancy) i bilo je ok...Naravno na svakom tulumu je must have forsere koji se napiju pa se izrigaju po dragocjenoj sali za tulume i naravno ne smijem zaboraviti one mačke kaj se zategnu u svu onu usku odječu koja naglašava njihovu savršenu liniju za koju su se mukom borile,jer tri tjedna odricanja hrane mora se nekako nagradit, a koja je bolja nagrada od sjedenja u krilu nekog dečka kojeg nikada nisi vidjela, al to nije ni važno zato jer mu se sviđa tvoje mršavo i sexy tijelo, a ti se sviđaš sebi kada si s njim i osječaš se sexy kada te on ljubi po tvom sexy tijelu(sexy, sexy, sexy, sexy, sexy, sexy...:)), a tebe nimalo nije sram i nimalo ti nije žao svih onih mukotrpnih dijeta jer se sve isplatilo za jednog idiota koji te se sutradan neče niti siječat....Eto bila je to takva vrsta tulum, objavila ga tri tjedna unaprijed, i samo se o tome pričalo, nastala je panika oko obleke, kaj obuč jer su svi htjeli zasjenit jedne druge, kako se našminkat, štikle ili balerinke...Moram priznat da sam i ja puno razmišljala o tom tulumu, al se nisam nimalo mučila oko njega, nikakve dijete, štikle, nova obleka i ostale gluposti...
Da ne duljim previše, jer znam da zna bit zamorno čitat neke biblijske postove,Prijeći ču odmah na kraj...
Nije mi baš bilo nešto zabavno kako sam očekivala, svi su bili previše sređeni i ušminkani, a od alkohola umjesto dobre stare pive, nudili su se neki šampanjci i neka malo skuplja piča, ali koja ipak brže udare od pive...Atmosfera nije baš bila opuštena dok neki likovi nisu nepozvani uletili na tulum, i tada sam, spazila(spazila-haha) jednog lika u nekom reperskom izdanju totalno opuštenog s cigarom u jednoj i dobrom starom pivom u drugoj ruci, lik je bio totalna flegma na ljude oko sebe (ma meni se svidjelo što je bio flegma na one mršave zategnute), raširio se na neku klupu i promatrao okolo situaciju...okrenula sam se okolo da pogledam di je slavljenica jer sam se bojala da ih ne izbaci(al iskreno da ih i izbaci, radije bih pošla s njima nego pljuckala šampanjac), al ona je bila mrtva pijana na krilu svog bivšeg s kojim je prekinula nekih 8 puta, pa sam se opustila....I lik nije bio klasično zgodan, imao je izbačene čube prema van, veoma naglašenu čeljust i neke malene oči, ali ja sam luda za likovima koji su neobično zgodni, a ne ona glupa klasika(crn, visok, zelene oči, pločice i ta sranja), imao je neku vibru koja me privlačila sto na sat, pogotovo nakon 4 čašice nečeg crnog iz neke visoke, crne, glamurozne boce...I ništa, napravila sam ono najlakše kaj cura može napravit ako u kratkom roku želi zasigurno upecat frajera, spustila sam se na razinu zategnutih i pravila se mrtva pijana...Sjela sam do njega da kao ne padnem, uzela pljugu od njega, povukla dim i ubila se u pojam s tim cigarama, popušili smo negdje 6 cigara zajedno, plesali, pričali i samo sam čekala više da me iskoristi jebote, dugo mu je trebalo, al na kraju je pao naravno(kao i svi oni)...Sjela sam na njega i sat vremena smo se pokušavali pojest, još sam zaradila i ugriz (to mi je inače prvi i ne želim ga nikada više jer me ful jako i boli pun kurac)... I ništa, to je bilo to, otišao je, razmijenili smo brojeve, al nismo se više čuli od tada jer me ujutro prošla i vibra i volja za njim, al bilo je lijepo dok je trajalo, definitivno nešto za pamčenje...Vidite, ako si u ukočenoj atmosferi, lako si ti stvoriš neku opuštenu, mada brijem da su je prije oni stvorili uletivši na tulum, al smisla bih ja več nešto....
I ja se stvarno duboko ispričavam što sam produljila još jedan post, al stvarno sam ga htjela skratit, al jebiga kad te uhvati onda nemreš....
I razumijem ako nemate volje za čitanjem, bar me pozdravite da znam da ste se potrudili posjetiti me....
Puno zahvaljujem...p.s. slobodno pljujte po meni, jer sam na tom tulumu pregazila sve svoje moralne vrijednosti i nerado to priznajem, al da ste vi osjetili tu vibru, bilo bi vam oprošteno.(mada mi to nije i neka jaka isprika)...
- 23:28 -
subota, 12.01.2008.
Pazi koga osuđuješ...Na kraju postaješ "oni"
Evo nakon skoro dvije godine ne znam od kuda bih započela...Što se tiče onih mojih prijatelja, udaljila sam se od svih njih, držim se na sigurnoj distanci jer sam shvatila da jednostavno nije vrijedno muke,živciranja i plakanja, jer fakat imam peh što se tiče prijateljstva...Jer ovak sam si dobra sa svima, a ako netko ima sa mnom problem, ne pitam ga ni zašto jer me iskreno ni ne zanima zašto, več ga samo odjebem, jer to je ipak njegov problem a ne moj...Onog dečka sam skoro pa i zaboravila ("skoro "u smislu" ne u potpunosti" jer me još uvijek trta kad ga sretnem na ulici), ali ne razmišljam o njemu tako često...U međuvremenu je bilo dosta dečki, ali ni jedan vrijedan spomena...Više nemam problema s jelom, čak sam se i zbucmala i više nego što je potrebno, počela sam s nekim tabletama koje bude apetit, ali ubrzo ih više nisam trebala...Jedino je škola ostala isto sranje,tri profesora imaju pik na mene (i znam da to svi govore, kako ih profesori mrze i te brije, ali mene stvarnooo ne vole), ali kad bih rekla da imaju pik na mene zato jer sam jako vrijedna i dobra, pa to rade u inat....Srala bih vam svima na ekrane....Razrednica me ne podnosi zato jer joj stalno nešto lažem, pa ju malo i varam, i kad me uhvati, još joj malo lažem u oči da je nisam varala i tako u krug....Profka iz latinskog me ne voli zato jer je pročitala u mojim očima da ju ne podnosim, i zato jer mi je zapamtila kada sam joj bacila neki papir na ploču da si ga sama podigne, i zato jer joj stalno okrečem očima ispred nje i iza leđa, ali ona ipak na kraju dobije bitku jer je ona ta sa olovkom i imenikom u ruci...I napokon profka iz tjelesnog me ne voli previše zato jer ja mrzim tjelesni...Ali i ostali profesori me ne simpatiziraju previše od kada je razrednica proglasila u zbornici kakav sam problem...Moram priznat da jako puno lažem u zadnje vrijeme, o apsolutno svemu, od onog najbanalnijeg do ozbiljnijih situacija....A pod ozbiljnije situacije mislim na one laži zbog kojih drugi mogu najebat...I naravno da se na kraju osječam ko zadnji seljak, ali to me ipak ne natjera da spasim dan...Ne znam zašto imam potrebu lagati gotovo o svemu što me se pita, čak nekad prije nego što i razmislim što ču reč odmah ispucam neku laž... I lažem apsolutno svima: starcima, burazu, ovima iz razreda, profesorima...čak i sebi lažem...kad nešto teško slažem, govorim si da je ok, da nema beda ...I nije da sam prije bila iskrena, lagala sam ja i prije, ali ne tako često i ništa ozbiljno, nego samo neke sitnice....Ali sada sam postala baš u pravom smislu lažljivac...Uvijek sam prije govorila kako ne podnosim lažljivce i da se takve osobe imaju čega sramit....I imala sam pravo...Zbilja se imaju čega sramit...
- 13:52 -
Komentari (14) - Isprintaj - #
srijeda, 09.01.2008.
Niste me se riješili....još...
Evo čisto ako se netko pita gdje sam nestala, jesam li pala u crnu rupu očaja, moram vas razočarat i reč da sam još tu, povremeno sjednem za komp i čitam neke zanimljive blogove :)....Čovječe, nije me bilo skoro dvije godine, al feeling je kao da su prošle dvije minute(ozbiljno)...A jbg, nadam se da ću ove godine bit malo aktivnija ovdje....Evo malo sam čitala ove svoje prijašnje blogove i dođe mi da se upucam zbog kakvih sam se stvari živcirala, sve mi se to sad čini jako djetinjasto, besmisleno i glupo,al se ipak nekako nadam se da če moji problemi ostati takvi....Djetinjasti, besmisleni i glupi...Jer mislim da nisam još spremna suočavat se sa nekim malo stvarnijim i ozbiljnijim problemima...Evo toliko od mene za sada, dosta se toga promjenilo,iako mislim da ču se na kraju godine iznenadit koliko se toga zapravo uopče nije promijenilo...Al korak po korak, post po post i vidjet čemo rezultate na kraju....Velika pusa svima.....:)
- 01:23 -
subota, 28.10.2006.
Repriza...
E sad sam stvarno ljuta!!!!!! Ja sam svjesna toga da nemam puno sreče u životu...To sam shvatila još kad sam u vrtiču dobila prve batine, il činjenica da gdje god dođem, u bilo koje društvo, kad tad me zamrze i ne daju mi mira...veoma sam svjesna tog da mi je život u kurcu i več sam došla do onog tipičnog pitanja koji se pitaju svi sebični luzeri, kao zašto se sve to događa baš meni??????
Ja ne vjerujem da se Bog baš posebno namjerio na mene il da sam ja centar svijeta i da se sve zlo događa baš meni...Ima i gorih slučajeva al dosta mi je proživljavanja svih repriza mog života koje uporno želim zaboraviti... Ona cura s kojom sam se posvađala, uspjela je svojim jadnim i pohlepnim ogovaranjima okrenut moje ajmo reč sad bivše frendove protiv mene, a kako ja to znam????? Pa evo pošaljem ja jednoj drugoj super frendici poruku dal če ić van navečer, odgovori ona meni da hoče i da če mi javit kad. I dođe večer, ja na brzinu odem do videoteke vratit dvd, i kog ja vidim ispred svoje kuče u onoj šumici na trečim klupicama??? Tu frendicu i cijelu ostalu ekipu... Ne mogu riječima ni opisat kakav sam bijes osječala u sebi... Nisam se naravno htjela natrag uvuč u kuću pa da im pokažem da mi je stalo, več sam nastavila svojim putem kao da ih nisam ni vidjela. I na putu do videoteke sam razmišljala kog da pozovem van da im pokažem da mi oni nisu bili jedini frendovi, te da imam s kim ič van i onda sam shvatila da mi više nije ostao niti jedan jedini frend s kojim bih izlazila, svi iz razreda su mi bili predaleko jer žive u centru... I tada sam več pokleknula i zaplakala, al to samo na tri minute odmah sam obrisala suze i onda sam bila užasno ljuta na sebe što dopuštam da me takvi ljudi rasplaču. Posramljeno sam se vratila sama doma i ostatak večeri gledala televiziju i razmišljala o tome šta su govorili kad su me vidjeli, dal su me vrijeđali il žalili??? To me užasno grizlo, jer sam radije htjela da me vrijeđaju nego da me žale, jer nikad si neću dopustiti da me netko žali bez obzira...i želim jednom doživjet taj dan kad ču se ponosit tim da se radije vračam sama doma nego s takvim licemjernim i površnim ljudima...
Al najviše žalim zbog tog što sad s tom frendicom neču ić na koncert od bulleta (Da onih bulleta - BULLET FOR MY VALENTINE), pozvala me da idem s njom u München na njihov legendarni koncert i taman kad nagovorim staru ovo se dogodi, naravno da ču odbit ak me ona uopče i dalje zove u što čisto sumnjam, ja i moj ponos kojim se vrlo ponosim:):):):):):):)...
E da prije dva mjeseca dok smo se svi družili sam poslala nešto u časopis Ok! i sve sam ih pozdravila, i to je izašlo tek sad u ovom novom Ok-u... Najradije bih pokupovala sva izdanja u Hrvatskoj jer sam ih ja budala išla pozdravljat (to je bilo u vrijeme kada sam živjela u iluziji da imam prave frendove)... Uglavnom sam slala to u onu rubriku Moja pošta u Ok-u i totalno se zbrukala, kako su stavili glup naslov čovječe (Opsesija), mrtvo mutavo!!!!!!!!!!!!!!
- 16:05 -
Komentari (19) - Isprintaj - #
utorak, 10.10.2006.
Srednja nije šala...zato nemojmo se zezati!!!
Srednja je sranje!!!!!!!! Ne znam kaj da više dodam, zakopana sam po cijele dane u knjigama, ništa živo ne stignem, več sam u zaostatku na treninzima... I to je jedan od razloga zašto me dugo nije bilo... Najviše me jebe matematika, fizika i kemija... Več sam pobrala dvojku iz matiše i trojku iz vjerovali ili ne povijesti, ma sjebala sam se u tim godinama, počela sam sa srednjim vjekom, pa se nekako našla u Rimskom carstvu pa sam odjednom zalutala u Vučedol... ma uglavnom je bilo katastrofa....brijem da se profka poslije udarila rukom po čelu zbog gluposti koje sam izvaljivala...
I profesorica iz matematike me još zasrala tam na ploči, ženska me tolko izvrijeđala, da sam se na kraju bojala reč kolko je 8 + 4. ...
Posvađala sam se s jednom frendicom zato jer mi je rekla da sam glupa, (znam da to zvuči užasno djetinjasto) al išlo mi je na kurac da me stalno vrijeđa pod izlikom da je sve to šala, pa jebote ak meni nije smiješno, onda to više nije šala več čisto vrijeđanje. Poslala sam je u p.... ma....... i psovala joj sve moguče psovke kojih sam se mogla sjetit (a bila sam vjerujte mi veoma kreativna)... i na kraju sam rekla da se ja samo šalim:):):):):):):):)
I što je najgore od svega, idem s tom kozom u razred...več je počela polako okupljati grupice protiv mene, srat tamo na sve moguče strane...Al to nije ništa novo za mene, ja sam to proživljavala tri godine u osnovnoj, bila sam totalno izbačena iz društva, čak je jedan tjedan cijeli razred bio protiv mene (to je bilo jebeno), , al sam se navikla.... Tako ako ona misli da če me običnim ogovaranjem izbaciti iz takta morat če se malo više potrudit... Za sad me to uopče nimalo ne dira, preumorna sam da bih se živcirala jer ova srednja usisava svaki živac iz mene. Uzela sam si fino instrukcije iz matematike, i sad bi mi negdje instruktor trebo doći, tako da se moram pripremit (a pod tim mislim: otvorit knjigu i izgledat ko da sam nešto pokušala sama napravit!!!!)...
I ljudi moji ne stignem vam sada odgovorit na sve vaše komentare na kojima duboko zahvaljujem, pa čim nađem vremena eto mene kod vas!!!!!!
Ciao!!!!
- 14:51 -
Komentari (22) - Isprintaj - #
subota, 16.09.2006.
I tako svi fino žive svoje jadne živote.........
Jučer sam poslije škole svratila do McDonaldsa s frendicom, jeo mi se sladoled odjedanput. Uglavnom stojimo mi tamo na pultu, kad do mene stane neki dječačič ili curica (romske je nacionalnosti, za one kretene koji ne znaju drugi naziv za kak ih oni zovu "cigiče"). Ima oko pet, šest godina, tamne boje kože, prljava odječa i tak. I pita onu žensku kaj tamo radi, konobaricu dal smije otič u wc, složila je onu odvratnu facu ko da dijete ima kugu i pitala ga dal ima račun (ja sam ostala paf, pa jebemu m......., jel on tebi izgleda ko da ima račun!!!!!!!!!!!). Zatim sam mu ja dala račun koji sam dobila za sladoled, i onda me ova ženska pita dal ču ja čistit wc za njim.... Ja sam doslovce popizdila, pizda jedna rasistička, jebem joj m........, njima su i wc čak prečisti za siromašne. Nisam mogla vjerovati da sam i to doživjela, očito rasizam ipak nije stvar daleke prošlosti. Kako neki mogu biti tako bezosječajni, onu sam žensku htjela golim rukama zadavit kako je hladna bila, ajde da ga je odbila s trunkom sažaljenja na licu, al ništa, apsolutno ništa, smatrala ga je ispod svoje klase, kao da je išta bolja od njega, gledala ga je ko da je neko smeče. Daleko više cijenim tog dječačiča il djevojčicu nego njezinu rasističku guzicu. Kako mrzim takve stvari, znam da je rasizam danas osjetljiva tema o kojoj se ne voli previše pričat pa čak i ako je još uvijek prisutan. I kad god se spomene rasizam, prva asocijacija su Afroamerikanci... Istina da je i to negdje prisutno, al kod nas nije raširen tolki rasizam prema Afroamerikancima koliki je prema Romima i siromašnima. I zblja je teško to riješit jer se mnogi uvrijede kad im se hoče pomoči, pogotovo iz sažaljenje zbog čega se onda osječaju nelagodno, pogađa im ponos i dostojanstvo. I ja sam bila siromašna, živjela sam u podrumu do drugog razreda ,al to sad nije važno. Sam želim reči kako se grozno čovijek osječa kad ne može ništa poduzet u vezi sebe, a ne želi prihvatit pomoč drugih jer se onda osječa još gore... Nekada jednostavno moraš zaboravit na ponos i dostojanstvo koliko god te to boljelo i prihvatit bilo kakvu pomoč... Ali večina njih ih samo sažalijeva, i ne poduzimaju ništa, večina bi htjela da jednostavno nestanu s lica zemlje jer im njihova jada kvari dan...
- 16:40 -
Komentari (78) - Isprintaj - #
četvrtak, 14.09.2006.
Neču se smijat, jebemu.....
Danas na treningu su ubili Boga u meni...jebote bila sam ne crvena več ljubičasta, i onda još trenerica pita jesam li dobro (pa jebemu, jel izgledam dobro!!!!!!). Natjerala nas da se pola sata zagrijavamo i istežemo i ta sranja, a onda smo jednu te istu koreografiju ponovili 550 tisuča puta, več sam je u glavi znala na pamet, i tolko mi je dosadilo da sam čak pola i zaboravila...treniram hip- hop več dvije godine, i prvo sam si razmišljala na kaj bi mogla ič da bar malo rekreacije uvedem u svoj jadan život, nešto što nije vani, a ne trebam trčat i mogu slušat neku muziku, i hip-hop mi se činio savršen za to, osim što ja slušam metal, a jebiga ne možeš dobit sve... uglavnom, nije mi tak loše, samo što ja prvi puta uopče nisam imala nimalo ritma pa sam plesala ko s metlom u guzici, al sad sam bar malo napredovala, uskoro čemo na neki nastup pa eto bar neka svijetla točka kojoj se mogu veselit osim naravno ako ne zajebem i zbrukam se na pozornici. Na prvi pogled nitko ne bi reko da plešem hip-hop, al kasnije kad me upoznaju još uvijek ne bi rekli da idem, al eto ko ih jebe...u školi po starom, iz matiše naravno kak sam i očekivala nula bodova, al umjesto da sam spustila glavu, ponosno sam digla ruku, nasmješila se i uzela test, jako sam se namučila za taj postotak, učila sam iako nije pokazo nikakve rezultate,dobro nisam baš sad nešto učila, al sam otvorila barem bilježnicu i uputila joj pogled prije nego sam je opet zatvorila. Ma boli me, več sam do grla u govnima da me ništa ne može više iznenadit. Slikala sam se za pokaz i kad bih rekla da je katastrofalno, vjerojatno bi pomislili da to sam tako kažem il da preuveličavam,al ovo je poseban slučaj, ženska me natjerala da se nasmijem, a nisam htjela, ne mogu se ja na silu smijat, onda mi se nosnice rašire i nekak se nakesim, i to ispadne prijetvorno, al ne, brijem da bi mi ova ispalila metak u čelo da se nisam nasmijala, jebem ja njoj sve po spisku u sebi... Ženska valjda vidjela u kakvoj sam komi, pa htjela da barem slika bude dokaz da se i ja znam nasmijat (pa makar i prijetvorno), a eto samo če šoferi imati čast me vidjeti na slici, osim ak u tom trenutku ne voze jer ne želim prouzročiti sudar svojom slikom... (chrash-wou!!!!!!!!) . Idem malo slušat Bullete, baš sam raspoložena za Bullete...
- 21:47 -
Komentari (12) - Isprintaj - #
srijeda, 13.09.2006.
Nikako da se naviknem na ljudsku prirodu...
Evo sad bih trebala učit, al ne ide mi danas... Evo danas sam čula nešto što mi se jako svidjelo:
LJUDI SU POKVARENA RASA...
PRLJAVA I ZLA,
I KO LJUDE SLUŠA
TAJ UVIJEK NASTRADA!!!!!! (ili najebe)
I super mi je to, možda to počnem pisati po školskim wc-ima... jučer je jedan dečko prekinuo s jednom mojom frendicom... Preko poruke!!!! Napisao joj je: "Žao mi je, sutra se ne možemo nač, htio bih prekinut našu vezu jer te više ne volim kao prije, nadam se da čemo bit frendovi (najbolji). Sorry." Ona je u njega zbilja bila zaljubljena, a on ju bez imalo srca otpili prek poruke i još hoče da budu prijatelji. Kako nekome možeš tako srušiti svijet i onda samo reči sorry. I onda još tražit da budu prijatelji kao da hoče da joj bude još gore u njegovoj blizini, a kaže da ju je volio. Da ju je imalo volio, ne bi je samo tako hladno odgurnuo od sebe, udostojio bi se reči joj to u lice da nije takva kukavica. Zato ja nikad s nikim nisam bila duže od tri tjedna, u početku je zabavno, al kad krene u ozbiljno, mene više nema. Nikada mi se nitko nije jako svidio, al baš onako zaozbiljno, osim te moje simpe, on je najbliži k tome, a njega nikada nisam upoznala onak zapravo, između nas je jednostavno nešto bilo a očito i nestalo(al samo s njegove strane). Jednostavno si ne želim priuštit da me netko povrijedi na taj način, pa sam prilično pažljiva što se tiče tih stvari jer ljudi su zli i to je još jedna realnost, ljudi su po prirodi jednostavno zli...
- 14:57 -
Komentari (12) - Isprintaj - #
ponedjeljak, 11.09.2006.
E kad te neče, onda te neče...
danas smo pisali inicijalni test iz matematike i majke mi ja sam htjela propast u zemlju. Profka nam je podijelila 9 pitanja iz sedmog i osmog razreda, svi čim su dobili testove, uzimaju olovke i odmah započnu riješavat ko neke štreberske horde, a ja jedina prvih 15 minuta pokušavam shvatit o čem se radi, od svih devet pitanja nisam znala niti jedno, niti jedno jedino jebeno pitanje, sve sam živo zaboravila, nisam čak ni znala podijelit 5 s 8. Stalno sam ispitivala frendicu jel zna bilo kaj sam da nešto imam, i totalno me ignorirala. I nakon pola sata još uvijek ja gledam u taj test, potpuno prazan, samo moje ime piše u desnom gornjem kutu lističa i razmišljam si kako sam samo glupa, osječala sam se kao najblesavija i najgluplja osoba na svijetu, nisam znala čak ni one najjednostavnije stvari koje moj buraz več sad riješava bez poteškoče (a sad je tek krenuo u sedmi) došlo mi je samo da se propucam. Samo sam mislila kak če me bit užasno sram kad profka bude dijelila testove i govorila postotke, svi če imati oko 50%, samo ču ja imat 0%. U zemlju ču propast, ma ko je mene pustio u gimnaziju, neču ja tu preživjet, več u samom početku sranja, i kak ču ja to sam ispravit da mi je znat, na koju foru. Čim je zvonilo, predala sam svoj potpuno prazan test i otrčala u wc da se dobro isplačem, jer sam cijeli sat bila na rubu suza. Inače nisam osoba koja plače zbog ocjene, smatram da je to jako debilno, uvijek se može ocjena ispravit, al ja sam plakala kolko glupa mogu biti da baš od svih devet pitanja ne znam niti jedno jedino. Sad molim Boga samo da srijeda brzo prođe kad opet imamo matematiku i kad nam bude dijelila testove, da ta sramota brzo i bezbolno prođe, nadam se da neču opet pokazat kolko sam slaba i jadna pa da opet zaplačem. I navrh svega, ova krava iz tjelesnog je izvukla silom dušu iz mene, dala svima da trčimo u šprintu dva kruga oko škole jebote, a di je zagrijavanje? Svi su gotovo stigli za 2-3 minute, samo su svi mene i još jedne tri cure čekali na startu da stignemo, ja sam stigla za pet a ostale za jedno sedam, al dobro ja nisam cijelo vrijeme trčala, pa nisam pukla, otrčala sam na brzinu do trafike po vodu, i to je bila još jedna loša ideja jer mi je od vode samo bilo gore... Bila sam sva znojna, crvena u licu i smrdljiva, ma jebem ja njoj njezin šprint i sva ostala rekreacijska sranja... ja brijem da sam otrčala dosta barem za dvojku, a ne znam, vidit ču još. E mama če mi popizdit kad čuje kaj je bilo s matematikom, stalno če me tjerat samo da učim i čitam, pa evo iskoristila sam ovo malo slobodnog vremena za još jedan post (kad nemam ništa pametnije u životu na što bih trošila svoje dragocjeno slobodno vrijeme), a ne želim se ni prisječat kak je reagirala kad je našla kutiju cigara u torbi prije tri mjeseca...uh, najebala sam....
- 15:41 -
Komentari (13) - Isprintaj - #
subota, 09.09.2006.
Zbilja fascinantno...
Eto jučer sam bila u Maksimiru, išli smo u zološki. Sve te jadne životinje me tolko deprimiraju, a to bi kao trebala bit zabava, vidjet dvogrbu devu bez pola krzna il bolesne zebre, ma to je bolest. Al ajde nabacila sam široki smješak od uha do uha i otišla se malo upoznavat i bit fina. Kod svake životinje kod koje bismo stali, jedan od štrebera iz razreda je govorio o njihovom porijeklu, vrsti i još neke zanimljivosti (taj čita životinjsku enciklopediju prije spavanja!!!), al to mi je čak i bilo zanimljivo slušat, btw. jestel vi znali da sova spava na jednoj nozi???? Ja pojma nisam imala pa sam ispala glupa kad sam rekla da joj je netko otrgnuo drugu nogu!!! I nisam upoznala nikog zanimljivog tko me posebno impresionirao, svi su il živi štreberi il jednostavno puni sebe osim ajde te dvije cure koje su onak ok, mogu proč. I onda ova moja frendica tj. cura moje simpe misla pozvat svog dečka da dođe!!!!!! Čim sam to čula smrzla sam se i brzo promijenila temu, sam da brzo zaboravi na tu ideju, i uspjelo mi je, kasnije nije znala kaj je htjela. Onda je počelo pljuštit, al meni je čak to i pasalo, ja sam polako išla doma, bez žurbe.(izgledala sam ko kišni čovijek iz onih starih otrcanih filmova...) Nisam uopče razmišljala, samo sam se potpuno isključila i razmišljala o kišnoj pojavi... al kasnije sam obolila, dobila temperaturu i grlo mi sad ne da mira... A što sam mogla očekivat, to ti je ko da ležiš nasred autoceste i moliš Boga da te tegljač ne pokupi. Nečete vjerovat, al cijeli sam dan razmišljala o onoj sovi, to je zbilja fascinantno, spavat na jednoj nozi, svašta... Sutra je nedjelja, spavat ču ko top cijeli dan pa me ne očekujte tu...
Sova, Sova, Sova, Sova, Sova, Sova, Sova, Sova, Sova, Sova, Sova, Sova, Sova, Sova, Sova, Sova, Sova, Sova, Sova, Sova, Sova, Sova, Sova, Sova, Sovaaaaaaaaaaaaa (kraljica mudrosti)...
- 22:22 -
četvrtak, 07.09.2006.
Svijet je savršen...Ili...
Evo me preživjela sam i današnji dan... Ovo malo kaj sam išla u srednju nije bilo baš neš posebno al barem nisam stalno mislila na simpu (do danas). Danas je bilo ubojito dosadno, cijeli nam je razred dosadan, tolko mi je bilo dosadno da sam čak i slušala na satu, pa i nešto i zapamtila. Još uvijek pola razreda nisam popamtila, ma čak se s njih pola nisam ni upoznala, al to su uglavnom ove umišljene. Ima baš jedna posebna koja se stalno mota oko dečki (čak svih četiri), onak visoka s naglašenim oblinama, puna šminke, (ja brijem kad bi se jače nasmijala da bi joj sva fasada s lica otpala), modni frik, očijuka sa svim dečkima da dokaže da ima mrvicu razuma u toj svojoj lijepoj glavici... Tako mi čupa živce, hoda tam po hodnicima, sreča doslovce pršti iz nje, ponaša se ko da je svijet savršen... Ne znaš dal da joj se diviš il da je žališ, jer možda je to čak i dobro, možda bi svi tako trebali, jednostavno se nasmijat svim problemima i bit sretni,uglavnom ja znam da se ja svojim sranjima ne mogu nasmijat, mogu se samo prisilno nakesit i to je to. Uglavnom sječate se kad sam spomenula one cure iz bivše škole s kojima sam sad dopala u isti razred, e pa jedna od njih je cura od moje simpe, saznala sam na putu doma, pričala je kak če se sad kad stigne nač s njim i sve te sentimetalne stvari... Kad je to rekla, ko da me netko lupio ciglom po glavi, nisam mogla vjerovat, ja sam se samo nakesila i molila Boga da ušuti več jednom jer ne bih mogla izdržat više (oči su mi se ispunile suzama)... Pa nemoguče da mi se ovo događa, taman sam se tješila da ču kad krenem u srednju maknut se od njega i ne mislit na njega, a sada mi je bliže no ikada, ja sam se s tom curom več malo bolje sprijateljila, a ona je s njim i samo o njemu priča, a nema pojma da me ubija iznutra. ( i usput to je ona cura koja je s njim sjedila na klupicama). Al pročitala sam dosta vaših komentara koji mi savjetuju da gledam svjetliju stranu svojih problema, i nije da to nisu dobri savjeti, nego ja u ovoj usranoj situaciji jednostavno ne nalazim svjetlu stranu bilo čega, al ako vi vidite šta svijetlo obavezno me obavjestite jer ja sam onda totalno slijepa za te stvari!!! I dođe mi samo da se upucam il da jednostavno nestanem, jer ja nisam jedna od onih koji če se ovom nasmijat i krenut dalje, voljela bih da jesam, al jednostavno nisam...
- 22:12 -
Komentari (17) - Isprintaj - #
utorak, 05.09.2006.
Hoču pripadat..............
A kvragu i sve, kak se meni nikad ne može posrečit. Mislila sam si da če kad počne škola stvari ič nabolje, al kurac... Prvi dan je bio koma, dođem pred školu, stojim tam među ruljom i izgledam glupo, svi su se nariktali i ušminkali, a ja se jedina digla pola sata prije škole, umalo prespavala prvi dan (popdnevna smjena!!!!!!!!!!!!), podočnjaci do pola obraza, frizura je bila apsolutna katastrofa(al tu je šteta več bila učinjena, nije joj bilo pomoči..) i veliki prišt (doslovce veliki!!!!) točno na sredini lijevog obraza. Al to mi nije bio nikakav šok, jer sam se več dosada navikla na sranja koja me prate posvuda. I tak ja tam stojim ukipljeno i gledam ljude oko sebe i več sam pomalo mogla zamjetit grupice koje če se uvijek pod odmorima držat zajedno. Primjetila sam grupu darkera, metalaca, punkera, zatim onih bezveznjaka, pa fanatika "Zvjezdnaih staza" skupa s ovim štreberčičima, pa onda one frajere koje su kao glavne face te one umišljene, nalickane, razmažene glupačice i ostale. Samo nisam htjela dopast u razred s ovim umišljenima i frajerima, jer bi si inače pucala u glavu. I svi u predvorju čekaju da ih se prozove i odvede do svojih novih razreda, i počinju oni prozivat učenike za I.A razred i več čujem svoje ime i mislim si jebote pa kak tak brzo, i ušli mi prozvani u svoj razred koji izgleda kao kučica na drvetu, tak je mali i šugav.. I svi se tamo stisli, svih negdje trideset i dvoje nas. I prva pomisao mi je bila di mi je pištolj, jer sam završila s troje njih s kojima sam išla u bivšu školu, onda naravno tam je bilo i ovih umišljenica (a di ih uostalom nema), pa nekih bezveznjakuša, samo četiri dečka koja i nisu nešto, al upoznala sam i neke normalne cure koje su mi se činile simpa, al malo ih je bilo. Razred nam je tako dosadan, stvarno mi je došlo da se upucam, i još u ovaj petak idemo na maksimir kao na neki izlet da se bolje svi upoznamo. Ne znam jel to normalno al meni uopče nije do upoznavanja, nisam baš nešto zagrijana da upoznam nekog novog i zanimljivog. Odmori su najgori, tam šetam po krcatim hodnicima i gledam u sve te grupice i razmišljam u koju ja grupu spadam, nisam se nigdje mogla svrstat. Zašto ja nigdje ne pripadam? Nisu izmislili još grupu za one ko ja,a i vjerojatno nikada niti neče. A jebiga, dotad ču šetat okolo i izgledat nevidljivo, nadam se da me niko neče skužit....
- 21:04 -
Komentari (19) - Isprintaj - #
petak, 01.09.2006.
Zdravlje je največe bogatstvo...
Pa evo nakon svih sranja koja mi se događaju dan za danom, još mi je i zdravlje u kurcu. Uglavnom, danas navečer mi je užasno pozlilo, najviše me želudac jebo, obišli su me neki žmarci po tijelu i uši su mi se začepile. Naravno nisam nikom ništa rekla, pogotovo ne starcima jer sam znala uzrok. Več treči dan nisam ništa stavila u usta osim vodu. mama me stalno tjera da jedem al se uvijek nekak izvučem, i da sad ovo starci saznaju, sam bi mi stalno kvocali o životu i zdravlju, pa mi zaista nije bilo do toga, tankih sam živaca i ne znam kolko bih toga istrpjela.I nemojte si sad odmah zabrijat da sam jedna od onih koje cijeli dan vise ispred špigla i stoje na vagi, živo mi se jebe kolko težim, i zaista nikad ne pazim šta jedem. Jednostavno zadnjih dva tjedna mi se tolko tog događa da sam na rubu živaca, i jednostavno nisam gladna, da sam gladna, najela bih se i bok. Al jednostavno ne mogu jest jer mi se ne jede... Al dobro nije mi prvi put, inače kad me tak zaboli želudac, to mi je obično znak (kao neko upozorenje) da sam zaboravila jest, pa od tad pazim da jedem svaki dan, i sve se onda vrati u normalu. Kad si u tom razdoblju života kad ti se događaju samo sranja, onda ti nije stalo ni do čeg a kamoli još do jela. Al danas me fakat zabolilo, baš me nekak probolo, pa sam išla stat na vagu da vidim kolko sam ovaj put izgubila, sa 59 kila sam spala na bijednih, ravnih 50!!! I kad su mi se te brojke pokazale, zamračilo mi se, panika me uhvatila, odmah sam se uhvatila frižidera i počela jest, svakih pet minuta sam išla jest. Još nikad nisam izgubila baš tolko, uvijek je bilo 3-4 kile, al 9??????? To je fakat malo previše, ne želim izgledati jedna od onih anoreksičarki, želim izgledat normalno, kak sam izgledala kad sam imala 60!!!! Sad ču se morat na silu natrpavat, a to najviše mrzim, i nedajBože da mi starci saznaju, razapeli bi me... Ma brzo ču ja to, kupim si tonu čokolade i eto me natrag, sam ne smijem opet zaboravit. A jebemu, ko da nemam dosta briga, a još moram mislit i na to... Fakat se osječam glupo, kak sam si mogla dopustit još i to sranje...
Zdravlje je največe bogatstvo, iako se sad baš ne osječam pre bogato... Kad me jebe sav taj pritisak, i srednja i sve to u meni kaj samo što nije eksplodiralo,nemam se kom povjerit, jedino što me još drži je ovaj blog i druge sitne stvari. Tako sam slaba, ne znam se drugčije nosit s problemima nego na ovaj način, izgubim tek za hranom i životom. Tako se kukavice ponašaju, uvijek sam osuđivala takve ljude koje se ne znaju nosit s pritiskom pa štete sebi, a sad mi najteže pada što i ja spadam među takve ljude, postala sam žrtva svojih vlastitih uvjerenja...
- 23:10 -
Komentari (32) - Isprintaj - #
četvrtak, 31.08.2006.
Na kraju ipak ostajemo Ja, Ja i samo Ja...
Sinoč mi se opet dogodila repriza...jebemu, kak se te stvari stalno događaju meni... Imam 15 god, i dosad sam se selila četiri puta, četiri škole, i promijenila hrpe prijatelja... Dosad sam u životu imala dvije najbolje prijateljice koje su me izdale, točnije ostavile zbog drugog društva il svima ispričale moje najdublje tajne koje sam im rekla u strogom povjerenju... I od tada ne vjerujem nikome. I sinoč sam se još više uvjerila u to... Bila sam vani s dva frenda, i jedan od njih mi je stalno obečavao da me nikada neče ostaviti na cjedilu i da on nije takav tip. I tek što je dovršio tu rečenicu, ugledao je jednu od tih mojih bivših najboljih prijateljica s njezinim novim frendicama i odmah pohitao njima da se upucava jednoj od tih frendica, i ja si mislim: evo frend me ostavio zbog moje bivše naj prijateljice koja me izdala!!! I nisam znala šta bih, dal da plačem il da se smijem... Jer stvarno, nemoguče da sam baš tolki pehist na svijetu!!!!! I ništa, okrenula sam se, i prvo što sam čula je njihov smijeh, ona je u tom trenutku uživala, uživala je vidjet kak me ovaj kreten spustio nisko i otišao k njoj. Jedva sam se suzdržala da ne zaplačem, nisam htjela otič doma pa da si misle da je to zbog njih (neču im pružit to zadovoljstvo),skrenula sam u neku ulicu, bilo gdje sam ne doma. Obišla sam cijeli kvart (brijem da sam prohodala dva kilometra) sama samcata i imala sam dosta vremena na razmišljanje. I na kraju sam shvatila da još nikada u životu nisam imala pravu pravcatu frendicu, jer svi prijatelji u mojem životu su bili tu uglavnom iz potrebe, Iskorištavali su me i ja sam im dopustila jer nisam htjela bit bez prijatelja... Nisam si htjela to priznat... Onda sam si počela mislit da i ja u nečem griješim, jer uvijek sam mislila za sebe da sam dobra frendica i osoba od povjerenja, u čemu onda griješim?????? Zato se bojim srednje, šta ak se to moje prokletstvo nastavi, najradije bih bila nevidljiva nego ismijana... Sad imam jednu frendicu, ona je uvijek bila uz mene,ona se od ostalih razlikuje to što mi nije punila glavu nekim ispraznim obečanjima, ona je sva ta njihova obečanja provela u djela... Jer kad bi me svi napustili ona bi se pojavila i zbog toga ju volim, al joj ne vjerujem onoliko koliko bih htjela, jer sam sad opreznija što se tiče prijateljstva. Jer na kraju ipak ne možeš nikome vjerovat osim sebi ( I to je okrutna realnost)...
- 17:17 -
Komentari (30) - Isprintaj - #
utorak, 29.08.2006.
Otkrila sam te...haha
Danas u gradu je Sanja kupila novi cd od Billy Talenta, i cd je fakat super, ima zakon pjesama na njemu, moram si ga što prije spržit. Mi smo odšetale pola Ilice i okolicu u potrazi za cd-om od Bullet for my valentine, čovječe, to ti je ko dobitak na lotu. I na kraju ga još nismo našle (a hodale tri sata gradom)... Vratim se napokon doma nakon naporne šetnje gradom, i tek što sam se bacila na krevet, zazvoni mi mobitel, i gledam ko me zove...piše Filip!!!!!!! Dal da mu se javim il ne? Al ipak jesam jel mi ga je bilo žao da ga ignoriram, iako je ljigav (a šta ču...kad sam takva,osječam se malo krivom kaj sam ga jučer iskoristila za onu svoju osvetu)... I to mi je bila velika pogreška...Čim sam se javila, odmah se razbrbljo i onda mi kaže da je ispred moje kuče tu u šumici i da izađem. Čim sam poklopila, poklonila sam si veliki šamar što sam glupa!!! I s velikim oklijevanjem izađem i približavam mu se, a on sav sretan namjestio se nekak frajerski na klupicu i kao nestrpljivo me čeka, a ja si samo grizem usnicu znutra i molim Boga da ovo što prije završi.Nisam ni sjela kak spada, a on več počeo pričat o svom cool bmx-u, kak je zamjenio neke cool djelove i da ga sad prodaje na internetu za oko 400 il 500 kn, ne znam, nisam ga previše slušala, itd, itd... A nakon hvalisanja, njegova ruka se našla odjednom na mome ramenu i počeo mi se s glavom čudno približavat, (on mene misli usred bijela dana ispred moje kuče poljubiti????????Ma da ne bi!!!), izmaknula sam se i upitala ga kud je krenuo? I onda on meni one svoje spike, kao da je mislio da ja to želim itd... Mada je to i istina, ipak sam ga jučer dosta navodila i... zapravo istina je, ja sam bila zaista kriva!! Iako sam toga bila svjesna, počela sam ga napadat verbalno (ja i moj glupi ponos), al sam se kasnije ugodno iznenadila:):):)
Smirio me i ispričao se, al ne za pokušaj da me poljubi več što se ponašao prema meni kao kakav kreten, i što se stalno doima umišljeno iako to nije, rekao je da mu je to samo obrambeni mehanizam kako ljudi ne bi vidjeli kakav je doista te se razočarali. I čim sam čula te nevjerojatno osječajne riječi iz njegovih usta, moje površno mišljenje o njemu se potpuno promijenilo... Prepoznala sam sebe u njegovim riječima i to me rastužilo kolko se ljudi svakodnevno skriva iza svoje maske da ih nitko ne bi prepoznao...I čim sam mu rekla da me ugodno iznenadio, opet je pokušao zabrijat sa mnom, na što sam se ja opet izmaknula i rekla nek nauči čitat signale, to što je reko par osječajnih riječi, ne znači da ču odmah past na to... Iako je dečko bio iskren i osječajan na sekundu il dvije, ponovno se pretvorio u ono seksualno ugroženo derište!!!!!!! Meni se sviđa samo moja simpa unatoč svemu i nitko više, i to sam mu razjasnila jasno i glasno, pa valjda me razumio, jer je odšetao namignuvši mi...šta god mu to značilo??????? Al drago mi je kaj sam upoznala tu njegovu nepoznatu stranu, ispalo je da na kraju nije tak veliki ljigavac, samo polovični...Al ko zna opet kolko je cura "upoznalo" tu njegovu stranu, al nije ni važno jer me on uopče ne zanima, sam mi je drago kaj sam ga pa makar na sekundu vidjela bez maske...
- 23:33 -
Komentari (22) - Isprintaj - #
ponedjeljak, 28.08.2006.
Hej...
Evo nakon jučerašnje depresive, odlučila sam se na osvetu(životinjski gen) al nisam si mogla pomoč. Uglavnom, srela sam jednog frenda, Filipa, i on je na neki način pravi ženskaroš, nema cure kojoj se on nije upucavao. Kad sam skužila da se počeo uvaljivat i meni, odlučila sam iskoristiti taj trenutak (upalila mi se lampica), zamolila sam ga da me vozi na svom bajsu par krugova oko kvarta (u prijevodu, pokraj te simpe). I tak me prođiro par krugova, i on me vidio, i najžalosnije je to što uopče nisam vidjela nikakvu reakciju na njegovu licu, ama baš nikakvu, niti da se vidi da mu je zasmetalo ni bilo što. Ali (da, postoji Ali!!)...Odmah ubrzo je i on počeo razvozit svoje "frendice", čovječe tam kod njega situacija je bila ko na kolodvoru. Al ništa zato, mi smo se sjeli na klupicu i počeli tak pričat bezveze, a simpa je negdje totalno odmaglio. Ne mogu vjerovat da sam ja tog tipa morala slušat puna tri sata kak se hvali sa svojim osvajanjima kod cura, dečko je fakat ljigav. Uglavnom, simpi nije bilo ni traga, a ja zapela s tim tipom, i kad mi je počeo dodirivat noge i grlit me, pobjegla sam doma glavom bez obzira. I što je najgore, sad se taj Filip zagrijo i hoče da se svaki dan vozimo, a ja ne znam nijedan lijep način da ga otkantam, zapravo cijeli taj pokušaj osvete mi se odbio o glavu.Al osječam se malo bolje jer sam mu pokazala da se i za mene dečki zanimaju i da me ubija to njegovo hodanje s curom meni ispred nosa, samo se nadam da je primio poruku i da ju je shvatio. I sve dok se situacija među nam ne promijeni obečajem vam svima da ga više neču spominjati u svojim postovima (sigurno sam vam se več svima popela s tim). Uglavnom do sutra ču ja več smislit neš zabavnije...p.s. pozzzzzzzzzz svima i hvala vam na svim savjetima što se tiče njega, zaista sam dosta razmišljala o njima...
- 23:01 -
Komentari (14) - Isprintaj - #
nedjelja, 27.08.2006.
Cura koja ga je voljela i odbila...(glupača)
Hej ljudi!!!
Ok. Pažljivo sam pročitala sve vaše komentare i savjete, i hvala vam svima jer su mi zaista pomogli. Al da vam prvo raščistim tu stvar s simpom.
Nije mi baš on u doslovnom smislu simpa jer mi imamo kakvu takvu prošlost (klimavu). Kad sam se prvi puta doselila u ovaj kvart, a to je bilo prije jedno četiri godine, odmah sam mu se svidjela (na moje čuđenje, jer on je superzgodan, a ja sam inače mamac za ove šmokljančiče i kao bad boyse). I tak je on sazno moj broj moba od nekog, pa smo počeli s dopisivanjem, sječam se kad smo se znali dopisivati i po cijelu noč, i tak smo se upoznali. E sve je to bajno al di je zapelo??? E pa zapelo je to što smo se več dopisivali više od dva mjeseca i na tom smo ostali, on je mene pito da budemo zajedno prek nekog tipa i ja sam odbila, i nakon toga me pito još dva puta (prek frenda naravno) i ja sam još dva puta odbila. On je zgodan i sve to, al mi nijednom u životu nismo progovorili ni riječ jedno drugom i mislila sam si u početku da je jako sramežljiv, al jučer sam se uvjerila da mu nije problem pričat s curama, mislim,s drugim curama normalno razgovara, pa zašto mu je onda bio problem razgovarat sa mnom??? I nakon toga mi je dokazao da njega nijedna cura još nije odbila i da može imati koju god hoče jer je mijenjo curu za curom i to sve ispred mog nosa, on zna da se on meni još uvijek jako sviđa(mora znat...) i zato stalno šeta svoje cure po mojoj ulici. I ja to mogu razumjeti, očito mu je ovo način da me povrijedi i da mi se osveti, ja to mogu razumjeti. Vjerojatno bih i ja učinila isto da me netko tri puta odbije i meni je jako žao zbog toga. Al on ne zna što mi čini i kroz koju me muku vuče, jednostavno nisam htjela vezu preko mobitela, to mi je malo glupo i mutavo, tak sam žarko htjela pričat s njim i vidjeti kakav je, jer ja preko sms poruka ne mogu čut njegov glas i vidjeti njegov karakter, i ne mogu ga gledati dok priča i primječivati njegove navike, znala sam samo ove fiksne podatke i to mi nije bilo dovoljno, nisam htjela bit s njim samo za ukras, taj mi se tip stvarno svidio i htjela sam nešto dublje od toga. Sječam se kad me prek poruke pito dal ga volim, i ja nisam znala odgovorit na to pitanje, on je reko da me voli al mu naravno nisam povjerovala jer kaj on zna o meni, da me imalo voli onda bi me prestao mučit s tim njegovim curama. I kaj sam mu odgovorila, ništa "nestalo mi je para na mobu".Il onda kad me jednom pozvo na utakmicu s mojim burazom, išo je i s svojim frendovima, normalno da sam odbila, ipak je to muško društvo a i bilo bi mi neugodno jer ni ne poznajem njegove frendove, al mi je svejedno dao ulaznicu za uspomenu, i to je sve jako pažljivo i lijepo bilo od njega. Al jel ikad iskoristio priliku da mi pošalje poruku da se nađemo negdje il da izađemo?? Ne!!!
Svi ga opisuju kao jako super dečka koji je totalno na mjestu, i da je jako dobar te da nikad ne bi povrijedio neku curu il da se nedolično ponaša prema njoj več da je uvijek pažljiv, al kak da ja to znam kad ga nikad zaista nisam ni upoznala... I tak ta naša netrepljivost traje več od tog dana kad sam ga odbila, znači jedno tri godine. Ne mogu vjerovat da je prošlo več tri godine, i on se meni več tri godine inati sa svojim curama, al najviše se bojim da bi ovo sad s tom curom od jučer moglo bit zaozbiljno, da mu se ta cura jako sviđa i več su duže vrijeme zajedno. Bojim se da ju voli i da je mene potpuno zaboravio, i da če mene pamtit samo kao curu koja ga je odbila...
Al kad malo razmislim, nije on baš za sve kriv, dijelom je to i moja krivica. Mogla sam ja njemu prič i počet razgovarat s njim, poduzet bilo što samo da nas dvoje ne padnemo u zaborav, al kad sam bila glupa i nisam uopče znala da če mi se za tri godine još uvijek očajnički sviđat. Samo sam bježala od njega jer sam ga se i bojala, bojala sam se da če me upoznati i zatim zaključit da sam glupa il totalno dosadna i nezanimljiva te da če me spucat čim me malo bolje upozna. Bila sam tako glupa uplašena cura, i drago mi je što više nisam takva, drago mi je što više nisam ta cura ali.....Da bar on to zna...
- 21:27 -
Komentari (37) - Isprintaj - #
subota, 26.08.2006.
Sama među ljubavnicima...
I danas se ja fino našla s svojim starim društvom (da, onim!!) i ajde slagali smo se s tim da nam je svima bilo ubojito dosadno i nismo bili raspoloženi za nikakve rasprave, kao da smo se totalno isključili od svih ogovaranja i kukanja jednom drugom, baš je bilo lijepo al smo svi znali da tu sjekiru još nismo zakopali, samo za ovaj dosadni dan (postoje iznimke kao što je ova danas bila), i reko super. Svi smo se šalili i smijali i bilo je ok... Sve dok na kraju večeri nismo sjeli na klupice u jednoj šumici (nije to prava šumica, to je zapravo jedan dio kvarta koji zovemo Šumica jer ima puno drveća i po mraku se ništa ne vidi, pa je kao u pravoj šumi.)Uglavnom tamo postoje tri klupice i svaka je udaljena jedna od druge za otprilike 50 metara ravnomjerno, mi smo se sjeli na onu u sredini. I tak polako smo se svi utišali, bilo nas je petero sa mnom, Mirka(V), Sanja(A), Stojan(L) i Martin (F), Stojan je rukama obgrlio Sanju, ljubio po vratu i tak oni su se mazili, a Martin je zagrlio Mirku i neš su šaputali jedno drugom (oni su inače cura i dečko), a ja sam tam samo sjedila i izgledala glupo, tako mi je bilo neugodno što nije bilo nikog da zagrli i mene, moja največa simpatija koju volim od petog razreda je grlio svoju curu na susjednoj klupici, a ja ko glupača gledam prema simpi i pokušavam raspoznati kaj rade s tim da je bilo mračno. Osječala sam se tako usamljeno i glupo, i razmišljam dal da ispričam neki vic da opet počnemo pričat jer me ova romantična tišina među njima ubijala, al rekla sam si da radije ne pravim još veču budalu od sebe. Svašta mi je prolazilo kroz glavu, kako sam se samo usamljeno osječala, mislim da se nikada nisam u životu osječala usamljenije. Nakon nekog vremena rekla sam im da sam gladna i da idem jest te da me ne čekaju... I dok sam se ustajala, taman su i moja simpa i njegova cura odlazili, ja sam malo pružila korak da ih ne moram srest jer bi me to slomilo i znam da onda ne bih mogla prestajat plakat, pa sam ih uspjela izbječ što ne znači da me manje boljelo. Više se nikad ne želim ovako osječat kao danas, jer ovo danas me doslovno zgazilo.....
- 22:40 -
Komentari (30) - Isprintaj - #
petak, 25.08.2006.
Jebeni telefon...
Jutro je, oko 7 sati. Svi spavaju, tišina je, ja uživam u krevetu, tako sam umorna. I odjednom zazvoni telefon na katu ispod... I on zvoni li ga i zvoni, svi ga u mojoj obitelji čuju al nitko se ne diže, pa reko neču onda ni ja. I napokon prestane. Kad nakon 5 minuta opet...zvoni i zvoni i zvoni, ta iritantna zvonjava me tako jebe u mozak, al ja se neču javit. Osječam se potpuno paralizirano, tako mi se ne da, tako mi je lijepo, tolko sam se zaležala da niti ne osječam tijelo. Al ta prokleta zvonjava nikako ne prestaje, zašto se nitko ne javi, koji im je vrag...A i tko je to tolko jebeno uporan da zove več 20 minuta u 7 ujutro, e ja se sad za inat neču javit, nek si nađe život, šta nema pametnijeg posla neg živcirat ljude u 7 ujutro tom svojom zvonjavom. Al opet i stari mi je donekle kriv kaj je kupio tolko glasan telefon, jebote čuje ga se i do susjeda, ko zna jel i susjeda ta zvonjava iritira, možda on dođe pa se javi...Al ne, onda mora pozvonit na vrata, a ja mu sigurno neču otvorit. Stari je morao kupit najglasniji telefon u cijelom Pevecu, kaže da se stari telefon nije čuo do garaže gdje on najviše svog vremena provodi... Bilo bi najpoštenije da se onda on javi i prekine tu iritantnu zvonjavu koja mi se urezuje u živce, izludit če me!!!!!! Daj nek se netko več jednom javi, zašto se buraz ne diže, on je najbliže telefonu, koji mu je....? Kao da za inat hoče da se ja spustim dolje, šta sam ja skrivila da sam zaslužila ovaj pakao, jebem ti Aleksandra Bella, on je izumio prokleto čudo pa nek se on i javi, zašto bih ja patila zbog njega...Da sam se barem rodila davno u prošlosti prije izuma telefona, sad bih u to vrijeme mirno spavala i još se dobro i naspavala... I nakon več pola sata te zvonjave, srdito mičem pokrivač i ubrzano hodajuči dolje javljam se na prokleti telefon...podignem slušalicu i odjednom...mrak, sve mi je crno... Otvaram oči i opet se nađem natrag gore u krevetu kad ono zazvoni TELEFOOOOOOON!!!
- 23:29 -
četvrtak, 24.08.2006.
nastavlja se...
I danas ja sretnem svoje, ajmo reč več,bivše društvo. Izdaleka sam ih vidjela na ulici al i oni su mene. I tako dok se ja približavam, oni se isprva nešto došaptavaju a onda svi odjednom ušute. I mi se pozdravljamo i kak to več ide, cure me pitaju kaj im se ne javljam (kao da su to i željele), sjednemo se svi na klupice i šutili smo rekordnih 20 min. kad je jedan odlučio slomiti led i predložio da odemo u videoteku. A videoteka je bila loša ideja jer sam ja hodala ispred njih 50 metara dok su se oni kao vukli, i kad smo se "dovukli" do videoteke, ja sam morala srest svoju najgoru neprijateljicu, nas dvije se mrzimo več više od pola godine a nekad smo si bile najbolje frendice, al to je več druga priča. I ja totalno ljuta psujem u sebi sve po spisku i uzimam film koji mi je bio najbliži, posudim ga i odjurim doma, i još povrh svega počne mi pljuštit na pola puta.A jebemu, još sam posudila i Gejšu koju sad moram gledat jer šteta mi je 12 kn koje dala za taj mutavi film...
- 21:24 -
AH...PRIJATELJI
HEJ!!!
Evo napokon sam se vratila s mora, zapravo prije još tri tjedna i tako mi nedostaje, htjela bih se vratit natrag na plažu i guštat na suncu. Otkad sam se vratila u Zagreb sve mi ide naopako, uspjela sam se posvađat sa svim frendovima, kako mi to ide na živce, tako mi je dosadno, nemam šta radit po cijele dane dok se oni zabavljaju jedan kod drugog. Svaki dan se budim oko tri popodne i ostanem u krevetu do šest i gledam telku, spremim se i malo se opet dosađujem po kuči i samo se prešetavam iz kata u kat, i tako do navečer kad se opet preobučem u pidžamu. Više uopče nemam život, zapravo imam ga al mi se ne da živjet ga. Ne znam kad ču se pomirit s ovima, vjerojatno ne još neko vrijeme, možda kad počne škola, prije toga sumnjam.:( Baš mi nedostaju, nedostaje mi zafrkancija s njima i glupi razgovori, ali nema šanse da se uskoro pomirimo pa ču si morati nač neku drugu zanimaciju. Prijateljstvo je baš zajebana stvar, svi smo si isprva super, zezamo se, družimo itd, al onda počnu ogovaranja, pa tajne koje skrivamo jedni od drugih i sve se polako počne raspadat. jedan po jedan odlazi i na kraju ostaje samo jedna mala skupina koja uspije preživjet sva ta sranja i sve te prepreke. E nas je ostalo 5 od nas 10 kolko nas je u početku bilo,ja sam mislila da če na tome stati, da je nas pet pretrpjelo sve i da je sad gotovo al sam očito pogriješila, ipak je veličanstvena četvorka pobijedila, a meni se više ne da ni živjet. Al sad če još malo škola, i bit če još puno prijateljstava koja če se raspadati, samo se nadam da ću ja bit jedna od onih u maloj skupini koja če preživjeti...
- 15:22 -